Gde je granica? Od kog trenutka se smatra neko kriminalcem? Zavisi od starosti? Od namere? Od javnosti? A inače: gde su roditelji?
Pojam „sexting“-a pojavio se negde 2005. godine i ušao u javnost. Reč (koji je sažet od reči „sex“ i „texting“) stesno se vezuje za mobilnu komunikaciju i to uglavnom mladih ljudi (teens), koji mogućnosti mobilne komunikacije, mobilnih aparata iskoristili za slanje sadržaja sa seksualnim temama, tekstove, slike, animirane sadržaje. To je već u početnom vremenu uzburkao roditelje, kada je na primer ispostavilo se, da mila ćerkica piše Đžou: u subotu ćemo voditi ljubav, ali pravi skandal je počeo sa slanjem MMS poruka i mogućnosti preuzimanja video materijala, kada su se rasprostranili izazivački ustrojeni/ne, slike, video materijali nagle devojčica/devojaka, momaka/dečaka na primljenim porukama.
A u zadnjim godinama nebrojani su skandali vezani za slane / primljene poruke. Uglavnom tu spadaju države Australija, Novi Zeland, USA, Velika Britanija, gde su se prvi put pojavile kao trend „sexting“ sadržaji. U spomenutim državama lige za zaštitu dece imaju podatke o tome da jedna petina od mladih ljudi šalje seksting sadržaje, a neznalice nisu u stanju da procene, da su počinili krivično delo.
A ovo je opasna rabota. Jer dok za intimne sadržaje znaju strane u kontaktu, ne dešava se ništa posebno, ali kada već, zbog mogućnosti preuzimanja digitalnog sadržaja, ovi sadržaji dospeju na Internet – ponekad, zbog neodgovornosti, ponekad zbog pakosti, ili čak slućajno, od ovog trenutka situacija postaje ozbiljna i prelazi granice intimnost dveju mladih ljudi. Tu već se često umeša i policija. Navodimo primer: u Americi, učenik od 18 godina od devojčice koja ima 16 godina, i zaljubljena je do ušiju, momčić dobio seriju slika, gde je devojčica golišava. Momak ponosan na svoju dragu podeli sadržaj sa poznanicima, a materijal se dospe na Internet. Na osnovu ovoga momak je zaradio pet godina robije uslovno i to u Floridi. Međutim u Americi od ovoga je opasnija kazna kada se na osnovu presude, za ovakve čini dospe se na listu „seksualni zver“. Ovako se dospe u bazu podataka gde se vode grupe isključenih, gde se vode psihološki krajnje bolesni, besavesni, pa i pedofili.
Mladi ljudi iz nesmotrenosti postaju žigosani u više država Amerike. Podatke o pedofilima je moguće pratiti na Internetu. Postavljene aplikacije, mape „Imaš li pedofila u komšiluku?“. Prema tome, kada se mlad čovek dospe na ovu listu ili neku sličnu, može smatrati, da mu budućnosti nema.
A roditelji se boje uglavnom zbog toda, da im dete ne postane žrtva kriminalaca, pedofila, zbog obljavljenih slika na svetskoj mreži.
