Zenit

Za većinu u zapadnom svetu internet je postao svakodnevna potreba. Preko te mreže saznajemo informacije, kupujemo, igramo igrice i družimo se sa prijateljima.

Proteklih godina druženje preko Tvitera i Fejsbuka postalo je veoma popularno.

Ali mnogi ljudi nisu svesni da sve što stave na internet ostaje na njemu zauvek. Tinejdžeri su posebno skloni da objavljuju testove i slike koji bi jednoga dana mogli da im se “lupe o glavu”.

Stručnjak za bezbednost na internetu, Rik Ferguson, analizirao je Fejsbuk profil Bena Meklina. Tragajući za rizičnim sadržajima, pronašao je Benov snimak iz jedne pijane noći.

“Ovo j definitivno snimak koji bi mogao da vam pokvari šanse za posao”, kaže Ferguson.

Ben Meklin kaže da shvata da infomacije na internetu nisu privatne.

“Ljudi mogu da nađu informacije o vama, da čitaju vašu prepisku, da pogledaju vaše slike. Ako bih hteo da je izbrišem, neko je već možda napravio kopiju bez mog znanja”, kaž Meklin.

Direktor Gugla, Erik Šmid, predviđa da će Gugl nastaviti da čuva lične podatke stavljene na internet. U jednom intervjuu za Vol strit džurnal Šmid je rekao da će današnja deca u budućnosti pokušavati da promene svoj identitet kako bi sakrila svoje mladalačke buntovne aktivnosti, zabeležene na sajtovima za druženje.


Rok Ferguson dodaje da se podaci čuvaju ne samo na internetu već i u drugim oblicima komunikacija.

“Čak i u komunikacijama koje smatramo privatnim, kao što je slanje fotografija, videa ili SMS poruka, objekti tih komunikacija imaju trajnost koju ranije nisu imali”, kaže Ferguson.

S druge strane, firme za posredovanje u zapošljavanju kažu da bi pokušaj brisanja podataka na internetu mogao da podstakne još veću sumnju, iako dodaju da firme ne bi trebalo da uzimaju u obzir privatne fotogtafije, kada istražuju potencijalne kandidate.

Fil Lejn, direktor planiranja u agenciji PenaBarkers, kaže da oni u profilu kandidata tragaju za konzistencijom.

“Trebalo bi da se potrude da im profil na internetu bude konzistentan. Ako na primer imaju razne kvalifikacije, ili su radili u raznim firmama ili imaju različite profile na internetu, kao regruter ja ću se zapitati zašto je to tako. To podstiče sumnje”, kaže Lejn.

Ali regruteri takođe kažu da u nekim slučajevima puno i aktivno prisustvo na internetu može da pomogne mladima u karijeri. Na primer, za nekog ko želi da radi u marketingu, dobro poznavanje kanala za komunikaciju i marketinških metoda moglo bi da pokaže koliko dobro je kvalifikovan za taj posao. (voa)

izvor: PM

U Srbiji polovina građana poseduje računar, 37 procenata koristi internet, a 25 procenata prati tv program preko interneta. To su trenutne statistike, a kakve su prognoze?

Internet stručnjaci i analitičari smatraju da će internet u bliskoj budućnosti biti, pre svega, glavni izvor informisanja, dok će štampani, ali i ostali mediji morati da se prilagođavaju tržištu, jer će od toga zavisiti njihov opstanak. Kupovina novina je u Srbiji već primetno opala, a sve je veći broj onih koji tv program prate preko interneta.

Srbija svakako ne spada u „razvijene zemlje“ ni kad je korišćenje interneta u pitanju, ali je prema podacima Zavoda sa statistiku prošle godine prvi put zabeležen veći broj onih koji imaju brzu internet vezu – oko 40 procenata korisnika ima ADSL vezu, a modemsku dial-up vezu ima oko 30 procenata korisnika. Dakle, broj pretplatnika širokopojasnog pristupa internetu (u koje spadaju i pretplatnici WiMAX-a) putem različitih tehnologija je u porastu, što potvrđuju i u Republičkoj aganciji za elektronske komunikacije.

Internet sadašnjost u Srbiji je takva kakva jeste, ali je sigurno da je internet nešto bez čega nećemo moći da zamislimo život u budućnosti. Zna se da je Finska pristup brzom internetu proglasila osnovnim ljudskim pravom. To znači da su internet provajderi dužni da svim građanima obezbede vezu od najmanje 1 Mbps. Već sada 95 procenata stanovništva Finske koristi internet. Velika Britanija i Francuska su najavile isto, ali za 2012. godinu i uz kaznenu politiku za pirate koji zloupotrebljavaju ovo osnovno ljudsko pravo.

Međutim, kakvo je razmišljanje prosečnog korisnika interneta u Srbiji po pitanju usluga interneta, teško je reći, jer je još uvek veliki broj onih koji koriste sporu internet dial-up vezu (gotovo trećina). Osim što ne mogu koristiti brojne pogodnosti interneta (skidanje raznih sadržaja, posebno muzike i filmova), utrošiće mnogo vremena, a neki i živaca na otvaranje pojedinih stranica. I ono što je posebno bitno u celoj priči jeste cena. Dial-up je skuplji od ADSL usluge, tako da u ovom slučaju, što je retkost, bolji kvalitet se manje plaća. Zato i čudi što se broj korisnika ADSL, WiMAX i usluga kablovskog interneta ne povećava brže.

Za šta sve koristimo internet? Veliki je broj stavki da se sve nabroje, ali ono što je najbitnije jeste činjenica da nam je preko interneta dostupan faktički neograničen broj informacija koji je u stalnom porastu. Više ne moramo da odlazimo u biblioteke i arhive da bismo se informisali o onome što nas zanima. Ta činjenica, osim što nam značajno štedi vreme, umnogome nam olakšava život. Tu su i one dnevno aktuelne informacije, vesti, jer danas svake iole ozbiljnije novine imaju svoj web sajt, od kojih su neki vrlo kvalitetno urađeni, sa ozbiljnim arhivama. Socijalne mreže i razne vrste mesindžera doživljavaju svoj procvat i olakšavaju komunikaciju među poznanicima, prijateljima, štede nam novac i omogućavaju da vidite sagovornika, a i donose nove mogućnosti za upoznavanje potencijalnih partnera. Na internetu je moguće pronaći različite vrste filmova, serija ili emisija koje ste nekada voleli da gledate, a ne možete da ih nađete nigde drugde.

Internet marketing tj. oglašavanje i elektronsko poslovanje postaju nešto bez čega nema uspešnog poslovanja u vremenu globalizacije, ali i ekonomske regionalizacije tržišta, jer doprinose rastu proizvodnje i povećanju prihoda, štede novac u troškovima poslovanja itd. Prema istraživanju kompanije Veronis Suhler Stevenson (VSS), internet oglašavanje u SAD će do 2011. dominirati i po svim kriterijumima će premašiti štampane medije. Do iste promene dolazi i u zemljama kao što su Velika Britanija, Švedska itd. S druge strane, kompjuterski i internet magnat Bil Gejts predviđa da će za otprilike pet godina internet biti ključna platforma za edukaciju, a da će univerziteti i slične obrazovne ustanove polako odlaziti u drugi plan.

Stručnjaci poručuju da će najviše profitirati oni koji budu išli u korak sa novim tehnologijama. Zbog svega ovog navedenog i još mnogo toga nenavedenog, izreka: „Ako te nema na internetu, to je kao da ne postojiš“ će sve više dobijati na značaju.
Dodatak:

Statistike: (Republički zavod za statistiku Srbije)

Procenat domaćinstava koja imaju računar
2009.    46.8%
2008.    40.8%
2007.    34.0%
2006.    26.5%

Procenat domaćinstava koja imaju pristup internetu
2009.    36.7%
2008.    33.2%
2007.    26.3%
2006.    18.5%

Uređaji pomoću kojih se pristupa internetu
Personalni računar            93.2%
Mobilni telefon                    25.4%
Laptop                                  15.4%
Ostalo                                     2.4%

Učešće internet konekcija
ADSL                                    39.5%
Modemska                           29.3%
Kablovski                             23.4%
GPRS (mobilni telefoni)    18.0%

Svrha korišćenja interneta
Slanje i primanje elektronske pošte                                                    79.2%
Preuzimanje igrica, slika, filmova, muzike                                          64.0%
Traženje informacije o robi i uslugama                                               56.6%
Slanje poruka preko četa, novinskim grupama ili preko foruma    42.3%
Čitanje ili preuzimanje novina i časopisa                                           42.1%
Korišćenje usluga koje se odnose na putovanja i smeštaj             35.0%
Telefoniranje preko interneta                                                                27.0%
Traženje informacija u svrhu učenja                                                    27.0%

* Podacu za 2009. godinu ** Izvor: Republički zavod za statistiku

izvor: PM

Ministar za telekomunikacije i informaciono društvo u Vladi Republike Srbije Jasna Matić rekla je danas da je ovo ministarstvo pokrenulo program „Digitalna škola“ u okviru koga će više od 1.100 osnovnih škola na teritoriji Srbije biti opremljeno novim digitalnim kabinetima.

Matić je na konferenciji za novinare istakla da će zavisno od broja učenika koji pohađaju nastavu u školi i raspoložive učionice digitalni kabinet imati do 30 mesta za rad na savremenim personalnim računarima.

U ovom programu, za koji je opredeljeno 650 miliona dinara iz budžetskog razdela resornog ministarstva, mogu učestvovati sve osnovne škole čiji su osnivači Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, navela je Matić.

Prema njenim rečima, za učešće u programu svaka škola može da prijavi jedan ili više školskih objekata u kojima organizuje redovnu nastavu, a Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo će dodatno pomoći školama u nedovoljno razvijenim opštinama prilikom pripreme kabineta za instaliranje kompjutera.

Izdvojili smo 650 miliona dinara iz budžeta Ministarstva jer smatramo da je ulaganje u mlade i njihovo obrazovanje neophodno za razvoj informacionog društva i za unapređenje konkurentnosti naše zemlje, naglasila je ona.

Takođe, Matić je napomenula da će pored informatike nastavnici u ovakvom kabinetu moći da predaju i ostale nastavne predmete na interaktivan i deci zanimljiv način.

Ovim projektom, kako je istakla, omogućavamo osnovcima u Srbiji da stiču znanje u uslovima kakve imaju i njihovi vršnjaci u Evropskoj uniji.

Program „Digitalna škola“ deo je šire akcije „Digitalna Srbija“ kroz koju će Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo realizovati prioritete „Digitalne agende za Srbiju”.

Ovu agendu čine Strategija razvoja informacionog društva i Strategija razvoja elektronskih komunikacija koje su usklađene sa prioritetima “Digitalne agende za Evropu”.

„Digitalna agenda za Evropu” predstavlja jednu od sedam glavnih inicijativa nove evropske ekonomske strategije „Evropa 2020 – Strategija za pametan, održiv i inkluzivan ekonomski rast“.

U godinama koje dolaze akcija „Digitalna Srbija“ obuhvatiće brojne aktivnosti u oblasti razvoja e-poslovanja, uključujući e-upravu, e-trgovinu, e-pravosuđe, e-zdravlje i e-obrazovanje, kao i u oblasti razvoja interneta i komunikacione infrastrukture pomoću koje će elektronske usluge biti dostupne građanima u svim delovima naše zemlje.

Prioritet Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo u narednom periodu biće unapređenje primene informaciono-komunikacionih tehnologija na svim nivoima obrazovanja, uključujući srednjoškolsku i visokoškolsku nastavu.

Na sajtu www.digitalnaskola.rs škole mogu preuzeti tekst poziva za učešće u programu „Digitalna škola“, obrazac za prijavu, a mogu pronaći i druge informacije u vezi sa ovim programom.

Rok za prijavu škola je 15. septembar 2010. godine, a za potrebe ovog projekta resorno ministarstvo je uvelo i poseban uslužni centar na broju 011/20-20-200, koji će raditi svakog radnog dana od 9 do 17 časova.

izvor: PM

Novosadsko Gradsko veće juče je prvi put održalo sednicu u elektronskom obliku. Ovakav način rada predstavlja skraćivanje birokratskih procedura, što Gradu Novom Sadu omogućava da se nađe u redu ostalih gradova koji funkcionišu na taj način.

Gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić ocenio je da će uvođenjem elektronske sednice biti povećana efikasnost rada administracije, smanjeni troškovi i skraćene procedure.

- Svi članovi Gradskog veća će dobijati materijale u elektronskom obliku u koje će imati uvid na svom računaru, a time će se izbeći bespotrebno nagomilavanje papira i ubrzati rad cele gradske uprave – istakao je gradonačelnik Pavličić.

Na prvoj elektronskoj sednici članovi veća razmatrali su 11 tačaka dnevnog reda, čiji će se zaključci objaviti na sajtu Grada Novog Sada. (eNovi Sad)

izvor: PM